G a l a k s i j a. c o m

OTETI

 

XI Proširenje perspektive  
 

 


  Poređenje podataka iz ovih nezavisnih izveštaja jasno pokazuje da je naše trenutno shvatanje programa abdukcija nedovoljno, suviše ograničeno i suviše pojednostavljeno. U uporednim tabelama je izlistano 114 elemenata iz izveštaja, uključujući i one koji nisu pomenuti u prethodnim poglavljima zbog uštede prostora. Kada se podaci kategorizuju i uporede, pojavljuju se neke neobične doslednosti, koje zahtevaju da se dosadašnji pogled proširi kako kvalitativno, tako i kvantitativno.

 Pre nego što započnemo sa upoređivanjem, treba napomenuti da su se četiri od ovih osam žena, Bet, Džejn, Endži i Emi, podvrgle regresivnoj hipnozi sa tri različita hipnotizera. Od 114 elemenata iz uporednih tabela, Bet je navela 87, Džejn 77, Emi 73 a Endži 96. Preostale četiri žene su navele manje detalja, mada ne značajno manje. Poli je navela 67 od 114, Pet 71, Liza 94 i Anita 53. Gotovo svi elementi svih osam žena potiču iz svesnih sećanja bez hipnoze (predhipnotičkih sećanja).

 U kategoriji „Kontakti“ pomenuto je osam različitih situacija od kojih su sedam navele sve žene. To uključuje 240 viđenja NLO-a, vremenske prekide u dečijem uzrastu, vremenske prekide u odraslom dobu, svest o susretima, događaje sa scenarijima virtuelne realnosti, telepatsku komunikaciju i uključenje vanzemaljaca u život drugih članova porodice. Tri od njih su doživele vremenski prekid ili abdukciju sa drugim ljudima.

 Ovi podaci ukazuju na to da ovaj fenomen nije niti izmišljen, niti generisan uobraziljom, da je povezan sa viđenjem NLO-a, da uključuje interesovanje vanzemaljaca za pokolenje i da kontakt može biti ostvaren na daljinu.

 Kategorija „Vanzemaljci“ sadrži iznenađujuću raznolikost fizičkih vrsta, uključujući i neke koje se retko pominju bilo gde drugde. Svih osam žena je imalo susrete sa Sivima, Belima (insektoidne figure) a figura sa kapuljačom se javlja gotovo podjednako često, u sedam izveštaja. Šest žena je izvestilo o plavokosim humanoidnim figurama, kao i o vrsti sa mačijim očima i reptoidnom tipu. Polovina je navela entitete sa izbrazdanim licem, slične visokim Sivim ili Belim, kao i o nižim, često kosmatim stvorenjima, „trolovima“ i „patuljcima“. Tri žene su imale susrete sa plavim entitetom i figurom „Isusa“.

 U vezi sa raznolikošću fizičkih vrsta, važno je pomenuti da postoje izveštaji o gotovo svakoj kombinaciji različitih entiteta, kako sarađuju tokom abdukcijskoj scenarija. Zbog toga je teško zaključiti da različite vrste zaista predstavljaju odvojene grupe koje ispunjavaju različite zadatke ili misiju.

 Tipičan izveštaj otetih obuhvata neku vrstu fizičkog ispitivanja, kako su istraživači davno ustanovili. Poređenje detalja iz kategorije „Ispitivanja“ ukazuje na dve oblasti ljudskog tela, koji su najčešće obuhvaćene: reproduktivni sistem i mozak. Međutim, samo pet žena se sećalo ginekološke procedure i samo tri od njih su izvestile o implantiranom ili izgubljenom fetusu, tako da zanimanje vanzemaljaca za reprodukciju ili genetiku ne mora biti njihov jedini cilj. Dok ova grupa obuhvata samo žene, to nije jedini pol, koji pominje implantaciju i uklanjanje fetusa, koliko god to neobično zvučalo. U izveštaju jednog muškarca, se pominje njegovo sećanje da je u predelu abdomena napravljen prorez u koji je smeštena rastegljiva vrećica za majušni fetus, koja je kasnije hirurški izvađena. Drugi muškarac je rekao da je sličan nosač fetusa umetnut rektalno.

 Veći broj žena izveštava o proceduri implantiranja ili „operaciji glave“ nego o ginekološkim aktivnostima. Anita je jedina koja se ne seća implantiranja, dok pet žena izveštava o hirurškim intervencijama na lobanji ili mozgu. Ove aktivnosti nisu na očigledan način povezane sa programom ukrštanja vrsta i ukazuju na znatno složeniju agendu od teorije ograničene na „genetički“ program.

 U izveštajima se u vezi sa ovim procedurama pominju različiti vanzemaljski instrumenti, ali najčešći je instrumentalna tabla na zidu, koja se pominje u četiri izveštaja i mala metalna kutija, najčešće crne boje, koju pominju tri žene.

 U četiri izveštaja se javlja „lekarka“ koja prisustvuje ispitivanju a tri od te četiri žene su tokom sopstvenih iskustava posmatrale operacije izvedene na drugim otetima, Takođe tri su naterane da nešto pojedu ili popiju dok su bile u vanzemaljskoj vlasti.

 Međutim, najčešći element scenarija sa ispitivanjem je vanzemaljsko lice tik uz lice otetog, što se pojavljuje u izveštajima svih žena sa izuzetkom Pet. Nije sasvim sigurno da li je reč o nekoj vrsti ispitivanja ili o mentalnoj kontroli nad otetim, mada, naravno, jedno ne isključuje drugo. Postoje naznake o tome da velike, crne, staklenaste oči, tako poznate iz izveštaja o Sivima možda nisu biološke oči, već umesto toga mogu biti veštačke navlake, kojima se može umiriti oteti, izvršiti neka vrsta skeniranja ili čak, kako je to Pet doživela, „film“ ili snimanje podataka iz našeg uma.

 U abdukcijskim scenarijima se javljaju i druge aktivnosti osim ispitivanja. Sve žene su navele da su vanzemaljci u nekom trenutku komunicirali sa njima, ne samo tokom samog kontakta. Sedam njih se sećalo obuke ili sesija sa testiranjem. Njih šest je navelo iskustva levitacije tokom abdukcija, pet prolazak kroz čvrste predmete, četiri je prisustvovalo ili izvelo telekinezu. U pogledu „hardware-a“ četiri žene su obučavane da koriste neku opremu na brodu, tri od njih su bile navedene da ožive neke događaje iz prošlosti ili se vrate u prošlost. Ponovo, ove aktivnosti ukazuju na mnogo kompleksniji program nego što je ukrštanje vrsta.

 Ipak, šest žena je izvestilo o scenama, poznatim kao „prikazivanje bebe“ u kojima se otetima prikazuje očigledno hibridno detence i saopštava da je ono kreirano putem nekog vanzemaljsko-ljudskog procesa ukrštanja vrsta. Polovina žena je takođe navela da su primorane ili navedene na (uglavnom traumatične) seksualne aktivnosti sa vanzemaljcima, humanoidima ili drugim otetima. Sve te aktivnosti su bile veoma malo povezane sa ukrštanjem vrsta ili sakupljanjem genetskog materijala.

 Neki istraživači razvijaju teoriju da su sve seksualne aktivnosti proizvod kontrole uma – erotske slike bez supstance – koja se koristi da bi se imitirao stvarni događaj koji ne sadrži ništa više od uzimanja sperme ili jajna ćelija. Međutim, sa ovom teorijom postoji problem. Iako se uzimanje sperme može obaviti preko erotski indukovanog orgazma kod muškarca, to je potpuno nepotrebno za uzimanje jajne ćelije. Niti u reproduktivne svrhe može služiti primoravanje na masturbaciju, kao kod nekih otetih, ili slučajevi kada osoba oseti da je „uključena“ da to uradi i kada se ne odvija abdukcija. Drugi problem je što seksualne aktivnosti, o kojima se izveštava, uključuju i polno nezrelu decu. I najzad, u situacijama u kojima su oteti primorani na odnose jedni sa drugima, nema sakupljanja sperme/jajnih ćelija.

 Oteti su izveštavali o širokom, ali ipak konzistentnom obrascu komunikacije sa vanzemaljcima, kako u njihovom prisustvu, tako i na daljinu. Najčešći fokus komunikacije se odnosi na poreklo ljudske vrste, „posebnu“ prirodu odnosa vanzemaljaca i otetih i otetog samog, koji treba da obavi neki važan zadatak, na razliku između tela i duha i upozoravanje na buduće katastrofe, o čemu je izvestila većina žena. To nisu trivijalne teme. Bilo bi opasno ignorisati ove informacije kao što bi bilo i opasno poverovati u sve što vanzemaljci kažu.

 U kategoriji „Okruženje“ postoji slična doslednost u izveštajima, uključujući i izuzetno kontraverzan scenario o podzemnim bazama, koji se javlja u polovini slučaja. Možda još više iznenađuje da je sedam žena tokom susreta videlo druge, po svoj prilici, ljude kako rade zajedno sa vanzemaljcima na brodovima ili u zgradama na Zemlji. U šest slučajeva ti ljudi su identifikovani kao vojno osoblje.

 Na žalost, mnogi istraživači nisu voljni da izveštaje koji ukazuju na dosluh između ljudi i vanzemaljaca uzmu za ozbiljno. Jedan istraživač mi je rekao da smatra da se svaki slučaj tajnog dogovora sa ljudima može objasniti kao iluzija koju su proizveli vanzemaljci. Ali sve što je potrebno da bi se osporio ovakav pogled na stvari je makar jedan potvrđen slučaj o učešću vojske ili ljudi i na osnovu informacija, koje su mi saopštene u poverenju, zadovoljna sam što mogu da potvrdim, da postoji barem jedan takav slučaj, onaj od Leah Haley, čije je iskustvo sa vojnim pretnjama i napadima, opisan u LOST WAS THE KEY.

 Drugi istraživač je više puta ponovio da se ni u jednom od njegovih istraživanja nije pojavio izveštaj niti dokaz o ljudskom ili vojnom angažovanju. Međutim, njegovu tvrdnju su osporili sami oteti sa kojima je radio, koji su potvrdili da su izvestili o takvim događajima, ali je sam istraživač uklonio te izveštaje.

 Ti izveštaji ipak veoma jasno ukazuju na istinsku umešanost ljudi u vanzemaljske abdukcije. Detalji izveštaja se ponavljaju širom čitave zemlje i jedina stvar koja se razlikuje je interpretacija tih detalja od strane istraživača. Izveštaji o angažovanju ljudskog vojnog osoblja se ne mogu jednostavno odbaciti, jer se javljaju podjednako često kao i scenariji sa pokazivanjem bebe, koji je u okviru tradicionalnog pogleda prihvaćen kao validan. Bilo „realni“ ili projektovani, ti događaji služe određenoj svrsi koju istraživači treba da otkriju.

 U šest drugih izveštaja se opisuju oteti kako ili posmatraju pustinjsko okruženje ili planetu pustinjskog tipa ili borave u njemu, iako objašnjenja ovih scena variraju od izveštaja do izveštaja. Unutar vanzemaljskih objekata pet žena je videlo ekrane slične televizijskim, četiri tablu sa instrumentima i četiri grafikone i šeme. Tri žene su uz to opisale neobične, crne, savitljive cevi u objektima, kako na letelicama tako i u podzemnim lokacijama. 

 Drugi detalji o vanzemaljskom okruženju uključuju tela od vode ili druge tečnosti u tri slučaja, kao i tri izveštaja o prisustvu životinja. Mnogo više pažnje pobuđuju tri izveštaja o kloniranim ljudskim telima, koje su oteti videli ili im je to saopšteno. Liza i Pet su videle klonove sopstvenih tela, iako su im data različita objašnjenja. Slični izveštaji dolaze i od drugih otetih. Jedan oteti je naveo da je video prostoriju punu muških i ženskih nepokretnih ljudskih tela, koja su bila prelepa i identična. Implikacije ovakvih izveštaja su enormne, ako se razmotri na koje bi sve načine vanzemaljci mogli da upotrebe ova kopirana ljudska tela.

 Svih osam žena je navelo brojne fizičke efekte, u skladu sa glavnim abdukcijskim podacima, ali jedina dva efekta koja su univerzalna su obrazac nerazjašnjenih ranica i buka u glavi ili uhu. Dok bi buka možda mogla da se racionalizuje na neki način, modrice jasno sugerišu neku fizičku interakciju. Ponavljanje trougla u abdukcijskim izveštajima bi moglo da ukaže na isti izvor tih belega.

 Drugi znaci fizičkih, pre nego psihičkih ili spiritualnih kontakata, su neobjašnjiva krv na telu ili posteljini, koji se javljaju u šest izveštaja, šest izveštaja sa ulegnućima na koži, pet žena sa ogrebotinama i sedam sa ubodima. Postojanje fizičkog kontakta dokazuju i izveštaji šest žena da su se budile sa odećom okrenutom naopako, ili bez odeće.

 Uz zvuk pištanja ili tonove električnog tipa ove žene su doživele i mnoge druge fizičke reakcije. Sve osim Pet na primer su imale osećaj mučnine tokom ili posle susreta a pet njih je navelo iznenadnu, potpunu iscrpljenost i osećaj kao da sva njihova energija naglo otiče. Pet žena je opisalo buđenje uz osećaj kao da su „pretučene“, da upotrebimo Anitin izraz. Pet je pomenulo epizode, tokom koji se činilo da im svetlo eksplodira u umu.

 

Neobjašnjivi osip na koži se javio u pet slučajeva, u četiri jaka iritacija očiju i buđenje sa neidentifikovanim, gorkim ukusom u ustima. Uz to dve žene su patile od neobičnog gubitka kose i neobjašnjivog „opekotina od sunca“.

 

Fizička priroda abdukcijskog scenarija se proširuje i na druge elemente okruženja otetih. Spoljni efekti koji se odnose na fenomen su veoma konzistentni, kao što pokazuju uporedne tabele. Svaka žena je imala iskustva sa neobičnim funkcionisanjem električnih uređaja, smetnjama preko telefona, kako sa aparatom, tako i sa pozivima. U sedam od osam izveštaja se javljaju svetla u dvorištu, svetla u kući, zvuk klika, kao i lupanje, pucanje, fijuci, tresak i zujanje u okolini, sve bez objašnjenja. Pet žena je prisustvovalo preletima nepoznatih, neobeleženih ili neidentifikovanih helikoptera, koji su počeli da se pojavljuju pošto su oteti postali svesni svoje situacije.

 

Najčvršća korelacija između ovih žena se pokazuje u kategoriji „Lični odgovori/događaji“. Sve su patile od hroničnog poremećaja sna, prošle kroz drastičnu promenu stavova i sve su osećale snažnu želju za životom u seoskom okruženju, potpuno nezavisno od njihovog background-a. Sedam žena je pomenulo neobjašnjivu prinudu u vezi sa svojim iskustvima, kao Polin osećaj prinude da povede decu, uključujući i decu drugih ljudi, do određenog mesta, gde se često pojavljuju NLO-i, nešto što sama nikada ne bi učinila. Anita je jedina koja nije imala osećaj da je pripremana da obavi neki neidentifikovani zadatak ili misiju u vezi sa ovom agendom.

 

U sedam izveštaja se javljaju tri vrste snova. Prvi uključuje dolazak ili invaziju ili sletanje brojnih NLO-a na Zemlju, san koji se pominje toliko često sa istim detaljima da sam ga navela kao tipičan opis u „The Night of Lights". Drugi san prikazuje scene predstojećeg uništenja i haosa na planeti i u nekim slučajevima oteti su navedeni da poveruju da svoj „posao“ treba da obave u vreme razaranja. Treći tip sna je proročki, prikazujući događaje koji će se dogoditi posle sna. 

 

Poslednja kategorija „Lično“ pokazuje u stvari da su sve žene demonstrirale nadprosečne psihičke moći. Podaci o etničkom poreklu, koji su ovde uključeni, su samo uslovno od važnosti, jer fokusiranje na keltsko i indijansko poreklo preovlađuje u američkim izveštajima više nego u izveštajima drugih grupa. Fenomen abdukcija je globalan i u svakoj regiji bi etnička slika sigurno bila drugačija. Međutim, od velike je važnosti da visok procenat ovih žena ima neobične ili ozbiljne ginekološke probleme, jedna indikacija da iskustva abdukcija mogu biti razorna po njihovo zdravlje.

 

Dva preostala aspekta ličnog background-a, maltretiranje u dečijem uzrastu i članovi porodice intelektualci zaslužuju poseban osvrt. Neki istraživači i specijalisti za mentalno zdravlje, koji nisu u stanju da prihvate realnost ovog fenomena, nude potisnuta sećanja na maltetiranje u dečijem uzrastu kao objašnjenje za sećanja otetih. Ali kao što je slučaj i sa vojnim angažovanjem, dovoljan je jedan slučaj otetog koji nema slična iskustva iz detinjstva, da bi se poništila ta teorija. Od ovih osam žena, samo tri su pomenule nasilje bilo koje vrste u detinjstvu i ta sećanja nisu bila potisnuta.

 

Drugi teoretičari veruju da aktivnost abdukcija izvode ljudi a ne vanzemaljci, sprovodeći masovne projekte kontrole uma u nepoznate svrhe. Njihov argument je da agenti tih aktivnosti imaju pristup „subjektu“ preko njihovih porodica u vojnim ili intelektualnim organizacijama. Međutim, kao što je tačno da većina otetih ima članove porodice u vojsci, takođe je tačno da to važi za gotovo svakog u ovoj zemlji, te se to stoga ne može posmatrati kao relevantan faktor. Mnogo bi značajniji bio podatak o velikom broju članova porodice koji imaju veze sa intelektualnom elitom i postoje izveštaji o takvim slučajevima. Ipak, od ovih osam žena samo je dve potvrdilo povezanost sa intelektualnim radom.


Ovi individualni, jedinstveni abdukcijski izveštaji sadrže toliko zajedničkih elemenata da bi lako mogli imati isti izvor, odn. vanzemaljski izvor, sa jedinstvenom, specifičnom agendom. Neki od detalja, koji izgledaju jedinstveni za taj pojedinalni slučaj, su suviše uočljivi da bi bili odbačeni. Jedan dobar primer, koji nije naveden u tablicama, se odnosi na Pet i Endži, čija su svesna sećanja i reakcije veoma različiti. Tokom abdukcije u detinjstvu zamolila je za „zeleni, isceliteljksi kamen“ i on joj je bio dat kao poklon za uspomenu, međutim, kada je vojska ispitivala porodicu, naterali su Petinu sestru da im preda taj kamen.

 

Zeleni kamen je i u Endžinom slučaju bio oduzet. Ona nije svesno povezala prekrasni, zeleni kamen sa svojim iskustvima sa vanzemaljcima, niti je tačno mogla da se seti kada i kako ga je dobila. Ali Endži se seća da joj je u detinjstvu na igralištu prišla nepoznata žena, koja je znala njeno ime i nekoliko stvari o njoj, predstavljajući se kao prijateljica devojčicine učiteljice. Posle kratkog razgovora žena je rekla Endži da zna za zeleni kamen i upitala da li može da ga dobije. Endži se seća kako joj daje kamen tokom drugog susreta, mada su detalji nejasni.

 

Postoje i druge minuciozne sličnosti u ovih osam izveštaja i detalji u tabelama se ne odnose samo na ovih osam žena, već takođe na hiljade drugih.

 

Međutim, postoji još jedan set paralela, koji nije naveden u uporednim tabelama, jer se odnosi samo na žene, uključene u ovaj projekat, ne na tipičnu abdukcijsku situaciju. Bila sam u kontaktu sa svima njima pojedinačno tokom nekoliko meseci, pre nego što sam odlučila da njihove izveštaje uobličim u vidu knjige, i tokom tog vremena su se doduše događale neobične stvari, ali se one nisu razlikovale od prethodnih iskustava. Međutim, stvari su se promenile pošto je Džejn i Endži preneta poruka da rade specijalno sa mnom.

 

Počela sam rad na projektu i tokom prepiske preko email-a je ubrzo postalo jasno da su mnoga od mojih pisama ovim žeama izmenjena. To je bila smetnja, ali minorna. Ali tada su se javili ozbiljni problemi u životima ovih žena, fizičke smetnje sumnjivo slične prirode. 

 

Beti je bila prva. U noći, kada je odlučila da učestvuje u projektu, je telefonirala prijateljici da porazgovara o odluci, ali je u sred razgovora telefonska linija zamrla. Te noći je imala uznemirujuće, nejasne snove i probudila se sa strahovitim bolom u obe noge, od kolena do članaka, bez ikakvog poznatog razloga. A tada se javio iznenadni, zastrašujući flešbek, koji je povezivao misteriozni bol sa vojnim osobljem koje je upozorava da ne sarađuje u radu na knjizi.

 

To je bilo početkom oktobra 1993. Tri nedelje kasnije, posle razgovora o mojoj odluci da radim na ovom projektu sa jednom od žena, otišla sam u krevet i probudila se u 6h sa razdirućim, bolnim grčevima u obe noge, od kolena do članaka. To je bio nezamisliv bol, ni nalik bilo kom bolu koji sam ikada pre osetila. Uzela sam ibuprofin, odhramala do kreveta i pokušala ponovo da zaspim. Očigledno jesam zaspala, jer sam sanjala da sam okružena vojnicima koji su nešto ubrizgali u moja kolena. Ismevali su me, govoreći: „Nemoj misliti da možeš da činiš ono što hoćeš. Ovo je samo mala demonstracija da te možemo baciti na kolena, bukvalno, u svakom trenutku kada to poželimo.“

 

Za Beti i mene su to mogli biti samo snovi, koji su reflektovali našu strepnju u vezi sa projektom. Ali Anitin izveštaj o tome da je doživela isti takav bol posle jedne abdukcije, godinama pre toga, čini odbacivanje povezanosti problematičnim. Istog vikenda kada sam imala bol u nogama, Anita i Džejn su imale napad žuči, toliko ozbiljan da su obe podvrgnute hitnoj operaciji u gotovo isto vreme.

 

Endži je bila sledeća. Posle jedne abdukcije početkom novembra probudila se sa različitim fizičkim simptomima, od kojih je najgori bio hiperemija. Bolest se progresivno pogoršavala i za manje od dva meseca morala je da ode u bolnicu. Njeno zdravlje pre toga je bilo izuzetno. Novembar je takođe bio mesec, kada se setila vojnika koji su joj pretili odmazdom ako bude „govorila sa Karlom Tarner.“

 

Da li je to bio realan događaj, scenario virtuelne realnosti ili samo san? Anita je imala sličan san kratko posle toga, u kome sam ja prvo govorila o odustajanju od projekta, a zatim su stigli vojnici koji su je ispitivali o NLO-ima. Liza je, takođe, osećala veoma ljudski strah zbog svoje saradnje na knjizi i gotovo odlučila da se povuče iz projekta. Ali sve ove žene su osećale da su ove informacije suviše važne da bi dopustile da ih zaplaše i spreče njihovo objavljivanje.

 

Uporedne tabele, dakle, pokazuju koliko se dosledno ponavljaju neki detalji u vezi sa abdukcijskim scenariom i koliko zajedničkih elemenata zaista sadrži ovaj fenomen. Ovakvi izveštaji takođe zahtevaju da se posveti ozbiljna pažnja otkrivanju prirode i obima ljudskih aktivnosti unutar abdukcijskog fenomena.

 

Materijal takođe dokazuje postojanje fizičke i tehnološke osnove kod interakcije vanzemaljaca sa ljudima. Osim u slučaju da anđeli uz svoje preostale nebeske dužnosti obavljaju rektalna ispitivanja, vode nastrane telefonske razgovore i aranžiraju seksualne iluzije, slučaj se teško može smatrati samo spiritualnom agendom.

 

 

  

  nastavak: 12. dio

Metafizika

Planeta

Prva Strana Vebsajta