- Ti si došao ovamo jer ti znaš nešto. To što ti znaš, ti ne možeš da objasniš, ali ti to osjećaš. Ti si osjećao cijeli svoj život da nešto nije u redu sa ovim svijetom. Ti ne znaš šta je to, ali taj osećaj je stalno tu kao trn u tvojoj glavi, koji te ponekad izluđuje. Taj te je osjećaj i doveo do mene. Da li znaš o čemu pričam?
- O matriksu?
- Da li ti znaš šta je to? Matriks je svuda, svuda oko nas. Čak i sada, u ovoj sobi. Možeš da ga vidiš i kad gledaš kroz prozor ili kad upališ televizor. Možeš da ga osjetiš kad ideš na posao, u crkvu, ili kad plaćaš porez. To je svijet koji koji je prevučen ispred tvojih očiju da bi te učinio slijepim, nesposobnim da vidiš istinu.
- Koju istinu?
- Da si ti samo jedan rob. Kao i svi ostali, ti si se rodio u zatvoru, u zatvoru bez mirisa i okusa, kojeg ne možeš da opipaš, to je zatvor namjenjen za tvoju svijest. Nažalost, nikome se ne može da objasni šta je to matriks, ti to moraš sam da vidiš.
- Ja sada pokušavam da oslobodim tvoj um, međutim, ja mogu samo da ti pokažem vrata. Ti si taj koji će morati da prođe kroz njih.
(Iz filma The Matrix)
***
"Imamo grabljivca koji je došao iz dubine kosmosa i preuzeo vlast nad našim životima. Ljudska bića su njegovi zarobljenici. Grabljivac je naš vladar i gospodar. On nas je učinio poslušnim i bespomoćnim. Ako želimo da se pobunimo on guši našu pobunu, ako želimo da se ponašamo nezavisno on zahteva da to ne činimo. Sve vreme ti o tome govorim na indirektan način, nagoveštavajući ti da nas je nešto zarobilo. Mi smo zaista zatvorenici."
"Oni su preuzeli vlast zato što se nama hrane i oni nas nemilosrdno pritiskaju zato što im služimo kao sredstvo za održavanje života. Kao što mi gajimo kokoške u kokošinjcima, grabljivci gaje nas u ljudskim krletkama. Tako im je hrana uvek na raspolaganju."
"Ne, ne, ne" (Karlos odgovara) "To je apsurdno, don Huane. To što ti kažeš sasvim je monsrouzno. To jednostavno ne može da bude istina, ni za čarobnjake, ni za prosečnog čoveka, ni za koga"
"Zašto?!" mirno upita don Huan. "Zato? Zato što te to ljuti?" Pa nisi još sve čuo. Sačekaj još malo, pa ćeš videti kako ćeš se osećati. Želim da se obratim tvom analitičkom umu. Razmisli za trenutak i reci mi kako bi objasnio protivrečnost između inteligencije čoveka-inženjera i gluposti njegovog sistema verovanja, ili gluposti njegovog kontradiktornog ponašanja. Šamani veruju da su nam grabljivci dali naš sistem verovanja, naše predstave o dobru i zlu, da su oni postavili naša društvena pravila. Oni su ti koji su stvorili naše nade i iščekivanja, snove o uspehu ili promašaju. Oni su nam dali lakomost, pohlepu i kukavičluk. Grabljivci su ti koji čine da budemo samozadovoljni, da se ponašamo šablonski i da budemo egomanijaci."
"Ali kako oni to mogu da rade, don Huane?" (Karlos pita) "Da li nam oni to šapuću na uho dok spavamo?"
"Ne, ne rade oni tako. To je idiotski! Oni su daleko efikasniji i
organizovaniji. Da bi nas držali u poslušnosti i poniznosti, krotke i
slabe, grabljivci izvode čudesan manevar, izvanredan, naravno, s
tačke gledišta stratega koji se bori, a jeziv za one koji zbog njega
stradaju. Oni nam daju svoj um! Da li me čuješ? Grabljivci
nam daju svoj um, koji postaje naš um. Um grabljivca je barokni,
kontradiktoran, mrzovoljan, pun straha da svakog trenutka može biti
otkriven."
(Karlos Kastaneda 1998)
***
Našao neko orlovo jaje i stavio ga pod kokoš. Orlić se izlegao kad i pilići i odrastao sa njima.
Čitavog života orao je radio isto što i kokoši u dvorištu, misleći da je jedna od njih. Kljucao je naokolo u potrazi za bubama i glistama,
kokodakao je i lepršao krilima, uzdižući se koji pedalj iznad tla.
Prošle su godine i orao je ostarjeo.
Jednog
dana ugledao je u visini, na vedrom nebu, čudesnu pticu moćnih
raširenih krila, kako lebdi na vjetru.
Stari orao zapanjeno je gledao uvis. "Šta je to?!?" pitao je."
To je orao, kralj ptica", rekla mu je jedna kokoš. "
On pripada nebu, dok mi, kokoši, pripadamo zemlji."
I tako je orao umro među kokošima, ne znajući ko je.
