|
“Ima li ovdje koga živog”, pita jedan mrtvac.
“Ima”, odgovara drugi mrtvac, “ali kako izgleda, nećemo još
dugo”.
“Kako to misliš?, pita prvi mrtvac, “zar možemo biti mrtviji
nego što jesmo”?
“Ide smak svijeta a bolje je biti živ mrtvac, nego mrtav živac”,
odgovori ovaj.
“Ima li neka treća opcija”, pita opet onaj prvi.
“Šta hoćeš više”?! - odgovori drugi mrtvac.
“Pa, mislim… hm… kako bi bilo da… onako… skroz oživimo? – reče
onaj prvi.
“Đe si bolan vidio da mrtvac može oživit”?! – odgovori drugi.
“A jesil ti to iz Bosne, matere ti”?! – pita prvi.
“Pa, odakle ću drugo bit”?! – odgovori drugi.
“E, jebiga, đe baš na tebe naletih da te nešto pitam!? Taman sam
pobjego otamo. A kako izgleda, od gluposti se ne
može pobjeć!?”
“Odma sam ja znao da si i ti otamo, dok postavljaš takva
pitanja. Mislio si da ćeš oživit kad izađeš otamo, haaa?!”
“Ma, nisam, nego… lakše se diše. ”
“Diši, diši, jarane, nećeš dugo.”
“A, jel ti to mene oćeš da prepadneš, haaa? E, sad odoh oživit…
iz inata”.
“Stani bolan, đe ćeš!? Kud si kreno!?! Ajmo popit pivu. Kad
oživiš, nema pive... nema koka… nema ćevapa… Onda postaneš
svjestan. Jesi li razumio?”
“Uh, đe me nađe!? Ako je tako, onda i nije neka žurba. Ajmo mi
na pivu, pa kud puklo da puklo.”
…
|