G a l a k s i j a. c o m

Dr Karla Tarner: Istražitelj vanzemaljskih otmica i aktivista za ljudska prava

 

Džon Čembers

 

 


   Ukoliko bismo želili da sa četiri reči opišemo život istražiteljke abdukcija, Dr. Ph. Karle Tarner, te reči bi mogle da glase: neustrašivi aktivista za ljudska prava. Nekadašnji predavač na koledžu, sa doktoratom iz staroengleske književnosti, odbranjenim na Univerzitetu u Severnom Teksasu, Tarnerova je objavila tri knjige o fenomenu abdukcija, „Into the Fringe“ (Na ivici), „Taken“ (Oteti) i „Masquerade of Angels“ (Maskarada Anđela). Ona je bila uverena da vanzemaljci nisu tu da bi nam pomogli da pronađemo izlaz, već da bi nam ukrali suverenitet nad našim dušama.

Naučnik, spisateljica i aktivista, rođena 1947, Karla Tarner se bavila abdukcijama vanzemaljaca od 1988. Došla je do zaključka da ponašanje vanzemaljaca pokazuje dve osnovne karakteristike: lažljivost i okrutnost. U svojoj knjizi „Into the Fringe“, koju je objavio „Berkli“, ona je iznela iskustva otmica, koja su doživeli njen muž po imenu Kesi (izmišljeno ime) i ona, kao i nekoliko članova njene porodice. Porodica je postala svesna tih iskustava 1988. Kasnije su uspeli da se sete događaja u vezi sa otmicama iz detinjstva; iskustva su nepromenljivo uznemiravajuća. U svojoj drugoj knjizi, „Taken“, Tarnerova govori o otmicama, koje je doživelo osam žena, koje su je kontaktirale posle objavljivanja njene prve knjige. „Masquerade od Angels“ je biografija fizičara, Teda Rajsa, koji je posle prakse kanalisanja dobronamernih entiteta, postao svestan svojih iskustava otmica, verujući prvobitno da su vanzemaljci ljubazni, da bi najzad došao do zaključka da je reč o nemilosrdnim predatorima.

Od početka do kraja, Tarnerova je bila usredsređena na to, u kojoj su meri priče vanzemaljaca kontradiktorne. Bili su u stanju da kažu bilo šta da bi postigli ono što žele, tvrdila je. Kao što su izvestili oteti u „Taken“, vanzemaljci su insistirali da su došli da nam pomognu da prevaziđemo ekološke katastrofe, kako za svoje tako i za naše dobro, da nam pomognu da  evoluiramo, da uzimaju naš genetski materijal kako bi spasli svoju umiruću rasu. Ponekad su tvrdili da su nas doslovno kreirali; drugi put da su nas genetski promenili za naše sopstveno dobro.

U jednom od najpotresnijih izveštaja u analima vanzemaljskih otmica Tarnerova u „Masquerade of Angels“ prenosi Tedovu priču, kako se kao osmogodišnji dečak zajedno sa svojom bakom našao u NLO-u, okružen različitim vanzemaljcima, uključujući i visoke reptile. Vanzemaljci su doveli bakinog muža, koji je bio mrtav već šest godina, i insistirali da vodi ljubav sa njim. Tokom akta deda se preobrazio u visokog reptila. Reptil je sada zahtevao da vodi ljubav sa Tedom. Dečakova baka je odbila da to dopusti, nakon čega su vanzemaljci zapretili da će biti mrtva ukoliko se ne pokori. Posle dva dana baka je zaista umrla od snažnog srčanog udara.

Na frapantnu prevaru tokom ovog incidenta se nadovezuju i druge oblasti Karlinog istraživanja vanzemaljaca: oni su često okrutni i zadaju fizički i mentalni bol otetima. Jedna od intervjuisanih žena u „Taken“ je bila toliko traumatizovana svojim iskustvom oplođenja na NLO-u da više nije normalno mogla da vodi ljubav. Druga je pretrpela krvavi, bolni pobačaj u svom kupatilu. U izveštaju o istezanju od strane vanzemaljaca treća žrtva je pretrpela tako ozbiljnu povredu kičme da ju je lekar upozorio da bi ona mogla postati trajna. Ti fizički problemi su bili praćeni uobičajenim emocionalnim trauma kod otetih: konfuzijom, strahom, paranojom i letargijom.

Razlog za često verovanje otetih da vanzemaljci sigurno imaju uzvišene namere sa nama leži u tome što oni imaju potpunu kontrolu nad našim umovima, naglašavala je Tarnerova. Ona je navodila mnoge slučajeve, naglašavajući psihičku tehnologiju koja vanzemaljcima omogućava da nas navedu da vidimo sve ono što oni žele da vidimo. U stanju su da kreiraju scenarije virtualne realnosti i žrtve sa svojih otmica donose ona sećanja i doživljaje, za koje vanzemaljci žele da ih se sećaju. Čak i ono što se otkrije prilikom hipnoze može biti samo paravan memorija.

Tarnerova se nije slagala sa onima koji su izjavljivali da bismo vanzemaljske otmice posmatrali kao blagonaklone, samo kada bismo mogli da ih razumemo - ali nismo u stanju da ih razumemo. Autorka je u „Taken“ iznela ono što će postati njen životni kredo: „Nasuprot stavu nekih prominentnih teoretičara abdukcija, da baveći se vanzemaljcima treba izbegavati razmišljanje u terminima „dobro i loše“ ili „pozitivno i negativno“, smatram da se to ne može učiniti, niti treba da se čini. Za te žene, za mog muža i mene, za sve otete, saznanje da smo bili učinjeni delom tog programa, da su nam stavljeni implanti, da smo bili trenirani i programirani da učestvujemo u nekom budućem scenariju, neizbežno vodi do pitanja u koje svrhe će se koristiti naša tela, um i duša? Kako možemo da ga ne postavimo?

Tarnerova je uobličila najmanje jednu celovitu teoriju o tome zašto se događaju vanzemaljske otmice. Smatrala je da se najmanje jedna grupa reptila hrani našim telima. Rejs joj je pružio jeziv izveštaj (sličan izveštajima u „Taken“) o jednoj vanzemajlskoj otmici tokom koje su ga reptili bukvalno ubili telesno (Rejs je to posmatrao, izmešten iz tela, sa razdaljine) i zatim isisali dušu iz tela u jednu crnu kutiju. Za kratko vreme oni su ponovo smestili dušu u njegovo klonirano telo koje su napravili koristeći organske materije dobijene od goveda. Tarnerova je verovala da su reptili tada pojeli Rejsovo originalno telo – da imaju potrebe da u sebe unesu ljudsko telo kao hranu – jer je ono bilo prožeto emocionalnim vibracijama i/ili vibracijama ljudske duše; reptili ne jedu klonirana tela, jer ona nisu ispunjena emocionalnom/duševnom supstancom, sakupljenom tokom životnih iskustava.

Ono što je percipirala kao lažljivost i okrutnost vanzemaljaca - zajedno sa potpunim nedostatkom uzajamnosti u njihovom delovanju – ju je učinilo aktivistom za ljudska prava. Insistirala je da moramo da se uspravimo i zauzmemo za sebe same i povratimo svoju dušu od tih grabežljivih, ne-humanih vrsta (pretpostavljala je da se vanzemaljci razvijaju paralelno sa nama na Zemlji, u transdimenzionalnim oblastima). „Prihvatanje spiritualnih objašnjenja za procese abdukcije i entitete koji vrše abdukcije“ – izjavila je u intervjuu za „Contact Forum“ u maju/junu 1985 – „je glupo i potencijalno opasno po naše duše.“ U drugim intervjuima je neprestano ponavljala da, ukoliko ne budemo pružili otpor, „možemo doći do tačke na kojoj ćemo ustupiti suverenitet nad sopstvenim dušama. Treba da se borimo za svoje duše. Verujem da je moguće naći put da se promeni ova situacija.“

Do kratko pred svoju smrt Tarnerova je redovno prihvatala pozive za konferencije o NLO-ima širom SAD. Ponavljala je uvek iznova da vanzemaljci koriste svoju moć da bi kontrolisali našu percepciju i širili dezinformacije u nameri da slome naš otpor i obmanom nas uljuljkaju u verovanje da su zainteresovani za našu dobrobit – što nisu. Svi dokazi, tvrdila je, ukazuju da su njihove namere u potpunosti orijentisane ka sopstvenim potrebama bez ikakvog obzira prema potrebama homo sapiensa. Sada je vreme, insistirala je, da delujemo i povratimo kontrolu.

Kako se to može učiniti? Tarnerova je tvrdila da najbolja zaštita protiv vanzemaljske nametljivosti nije „terapija posle abdukcije“ – iako ona može da pomogne - već sopstveno istraživanje abdukcija. Publici širom zemlje je navela ono za što je smatrala da su jedine „činjenice“ koje je do tada mogla ustanoviti o vanzemaljskim napadačima:

• Ne znamo sa sigurnošću ko su oni.
• Barem neke vrste vanzemaljaca lažu.
• Tokom susreta oni kontrolišu našu percepciju.
• Mogu da implantiraju lažnu memoriju.
• Ono što izveštavamo o njima je ono što oni žele da mi izveštavamo.
• Vanzemaljski program sadrži fizička sredstva i procedure koje nisu      povezane sa reprodukcijom.
• Oni nas od detinjstva obrađuju fizički, duhovno i seksualno.
• Pokazuju izuzetno interesovanje za ljudske duše i za naše misli.
• Unutar NLO-fenomenu postoji izvestan element ljudskog angažovanja.

Tarnerova je sumnjala da vojska ponekad uznemirava otete posle mrcvarenja koje su pretrpeli od strane vanzemaljaca; ali istražiteljica iz Arkanzasa nije obelodanila činjenice iz straha da bi mogla izložiti opasnosti svoje prijatelje.

Spisateljica je insistirala na tome da vanzemaljci sprovode propagandni rat da bi nas uverili kako su njihovi planovi mnogo blagonakloniji nego što jesu. Oni mogu kreirati scenarije virtuelne realnosti o hibridizaciji, smatrala je, kako bi sugerisali da imamo zajedničke crte sa njima i kako smo im potrebni. Međutim, suviše je izveštaja o npr. operacijama mozga i transplatacijama fetusa. U propagandnoj kampanji to uključuje demonstraciju sopstvene superiornosti i njihov vlasnički odnos prema nama – i neprestano stvaranje slike njihovoj dobronamernosti. Oni su pre svega zainteresovani, kako je Tarnerova smatrala, da „unize našu sliku o samima sebi kako bi slomili naš otpor.“

Nekadašnji profesor na koledžu je jasno, uz veliku senzitivnost, ponavljala da postoji više koraka koje oteti mogu predizeti naočigled vanzemaljskih izazova:

• Informišite se o tom fenomenu; znanje pruža izvesnu zaštitu.
• Oslobodite se straha; zastrašujuće je da negativni entiteti imaju kontrolu. Ali ljutnja je mnogo efikasnija odbrana nego strah.
• Oteti treba da budu svesni svojih reakcija; oni treba da nauče kako da izađu iz sebe i da očuvaju perspektivu.
• Očuvajte dobar kvalitet života.
• Budite realistični povodom ono ga što se može i što se ne može učiniti.
• Ostanite uz svoju porodicu.
• Poverite se. „Dođavola sa rezultatima“ – kaže Tarnerova – „Nije vam potrebno da nosite to breme (da niste sposobni da o tome govorite).

Ukoliko nas teror sa vanzemaljskim otmicama učini jačim, zaključuje Tarnerova, to neće biti zbog toga što vanzemaljci žele da mi budemo jači, već zato što mi sami to želimo. Insistirala je da treba da uzmemo u svoje sopstvene ruke svoju sudbinu naočigled ovom užasnom nasilju nad našim pravima kao ljudskih bića i da se borimo sa svom dovitljivošću koju možemo razviti iz bogatstva ljudske kreativnosti i iskustva.

 

 Sadržaj knjige Oteti

 

Metafizika

Planeta

Prva Strana Vebsajta